Планирање убиства

Уралска влада се 29. јуна сложила да треба убити Романове. Филип Голошћјокин је у Мосвку стигао 23. јула, са писмом које инсистира на погубљењу цара. Само седам чланова Централног истражног комитета је присуствовало састанку, од којих су троје били Лењин, Свердлов и Дзержински. Од президијума Уралског Совјета се очекивало да организује детаље погубљења и дан на који ће се оно спровести.
Убиство цареве супруге и деце се такође планирало, али је морало да се чува као државна тајна, да би се избегле политичке последице. Немачки амбасадор Вилхелм вон Мирбах се упорно распитивао о стању Романових. С друге стране, од британског конзула Томаса Престона се очекивало да помогне породици, али су његови захтеви да их посети одбијени. Дана 14. јула, Јуровски је изабрао место где ће закопати тела и нашао је начин како да се отараси доказа на најбржи могући начин. Такође је закључио да је потребно окупити породицу негде одакле неће моћи да побегну и за ту сврху је изабран подрум. План да се породица ликвидира у сну, а да им се тела потом баце у језеро, сматрао се непогодним. Јуровски је знао да ће морати да убије свих 11 затвореника одједном, али је такође узео у обзир да ће морати да спречи силовање жена и претресање тела од стране саучесника у убиству.
Дана 16. јула, Јуровски је обавештен да се контингенти Црвене армије и Уралске владе повлаче и да се ликвидација више не може одлагати. Голошћјокин и Сафаров су око 18:00 часова послали кодирани телеграм Лењину у коме су тражили коначно одобрење. Не постоје подаци о одговору из Москве, али је Јуровски тврдио да је око 19:00 часова добио овлашћење од Голошћјокина да спроведе план. Исто је тврдио и биши стражар Кремља, Алексеј Акимов. У 20:00 часова, Јуровски је послао свог шофера да довезе камион у коме ће транспортовати тела, заједно са ролнама платна у које ће се она увити. План је био да се камион паркира што ближе подруму, али да и даље буде упаљен како би се пригушили звукови пуцњаве. Јуровски и Павел Медведев су изабрали 14 пиштоља, међу којима су два Браунинга (M1900 и M1906), два M1911 пиштоља, два Маузера C96, два произведена у компанији Смит и Весон, као и седам Нагана M1895.

Маузер Ц96

M1911

У командантовој канцеларији, Јуровски је својим људима задао по једну мету. Јермаков је био једини који је убио чак два затвореника, царицу Александру и Боткина. Аустроугарски ратни заробљеник Андрас Верхас и Адолф Лепа одбили су да упуцају жене. Из тог разлога, премештени су у кућу Попових јер нису желели да учествују у ”пресудном задатку њихове револуционарне дужности”.

Извор: www.wikipedia.com